Kad ujutru ustanes, ti protokol znas Tad zamracis prozore i zapocnes dan Zakljucan u sobi i najcesce sam Zavezan si strahom da napustis stan. Jer napolju je sunce I previse je ljudi. Jer napolju je svetlost, Ona koja budi
Ustani, kreni sada Zivot je tek pred tobom Bitka koju moras dobiti Je bitka sa samim sobom.
Tvoj zivot je apatija Sto vrti se u krug Ali upamti dobro, zivot nije dug Ako se ne probudis i podignes glavu Bices les kad shvatis Da bio sam u pravu. Jer napolju te ceka Nepoznati put I slucajni prolaznik Tad postace ti drug.
|
|