Učio me otac, bori se, sine U životu uvijek moraš biti prvi Govorila majka, pomozi siromahu Učila nas crkva, to nam je u krvi
A prijatelji opet, pričaju po svome Okreni se i uzmi što ti srce želi Zaboravi srce, pogledaj na sebe Nije ipak ono u što smo se kleli
A onda dođe ti, najljepša žena Utjeha i nada u životu mom Izgubih i tebe, prokockah te glupo Zbog lude duše, otišla si drugom
I kad okrenem se često, gledam iza sebe Shvatim, u životu ništa više nemam Samo tvoja pisma, gitaru staru I ovu dušu, punu uspomena
Pa se sada pitam, tko je za to kriv Možda Bog, možda nebo, a možda i ti A onda ipak shvatim, boem sam u duši I gdje god da krenem, uvijek gubim ja
Al opet da se rodim I upoznam mnoge žene Živio bih isto i volio tebe I više nikoga
|
|