Ona bila je sa nama ona bila je tu Svaki dan se nje secam ja mislim na nju Ona slomila je moje srce sada Srusila mi se nada da bice bolje kada tada Moj zivot sada pada, nema nikakvog rada Ovog jebenog smrada koji cepa kroz centar moga grada ljubav je obicno sranje I nemam nikakve volje I nikad ne ocekujem da bice bolje, Kurac ostaje kod svake drolje Ona mene ne voli, to mene mnogo boli, A mene moli da nadjem drugu doli Kao da je to lako I da sve ce proci Dugi dani duge noci Hocu da se srokam, hocu da se spucam, Hocu I da pucam ali sada kucam razne rime preko moje bine a druge nemaju cak ni ime, pa kako da se ponosim time Sa velike visine gledam nju I njeno lice, jebes sve te ptice I postajem poput jebene lutalice I nikada nista necu reci, jer nema pocetka mojoj sreci A svi oni tokovi I peci, ja ostajem sam I nemam nikom sta da dam, samo fensi MC mi u glavi stoji, a ostaje nada da ce neko shvatiti mene I moje misli uspeti da skrene, jer nemogu dalje, vracaju me uspomene Marchelo sada svoje stvara delo A depresija ga stize I to debelo I sve oko njega je belo A kita svakom drugom stize na chelo Marchelo stvara svoje rime I pokazuje iskrene vestine Ona moje misli skine usred debele tisane Opasne prasine sa kaputa stresi I budi to sto jesi I nikada ne reci de si, tu gde si A svakoga dana kada izadjem iz stana Ista rana razbija me sa vise strana I postaje vecita mana ovih dana A I ovde se lutalo sanjalo I mastalo Ali se isto tako I bezalo I prastalo A obicna tuga sada tuce moga druga Pored jebenog stuba mene ce speci I nikada se necu odreci te spike I lirike Samo da verbalno kazem sta mislim A ispod drhtim do jaja, oko moga kraja Mene tuga razdvaja od svega pa I od tebe A ti ni neznas da sam te voleo vise od sebe Ponos vrebe, a tihi bol te totalno sjebe… A meni samo treba mikrofon, ponos I ton Da kazem sta mi je na dusi kada mi se ceo svet rusi… Kad mi se ceo svet rusi…
|
|