Toga jutra sam stigao putničkom klasom Pa kući sa stanice časom kroz bašte i prečice znane A u vojsci sam stekao druga do groba I hroničnu upalu zgloba, suvenir na stražarske dane
Ušao sam na prstima, mati beše već budna i brzo se prekrstila Reče: "Prošlo je k'o za čas, baš si stigao dobro, jer svatovi su tu do nas, Pa će ti svirati, a ti ćeš birati"
Svadba beše k'o svadba i šta da se priča Parada pijanstva i kiča i poznata cura u belom Već po redu poželeh im zdravlja i sreće Iz ruku mi otela cveće i sakrila pogled pod velom
Tad me spaziše cigani, kum je tražio pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih širok osmeh i zlatan zub: "Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub, nego zapovedi šta ćemo svirati"
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, jesen rana, nek zazvone tambure u transu Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al' ja moram čuti tu romansu Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, al' polako, da mi ne bi koja reč promakla Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla Dunjo moja..
Retko odlazim kući, a pišem još redje I slike su bledje i bledje, a lepe potiskuju ružne Al' nekad poručim piće i tako to krene Pa stignem u svatove njene, sve prave su ljubavi tužne
Nikom ne pričam o tome, brzo dodje taj talas i znam da ću da potonem Spas mi donose cigani, oni imaju srce za svakog od nas, briga njih Oni me pitaju šta da sviraju
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, jesen rana, nek zazvone tambure u transu Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al' ja moram čuti tu romansu Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, al' polako, da mi ne bi koja reč promakla Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla Dunjo moja..
|
|