Da se ne lažemo, nije to bio neki most Od onih podignutih da bi se u njih gledalo Ah, ne Pre je bio od onih podignutih Da bi se sa njih gledalo i pod njima prvi put poljubilo Ali ponekad ga je ona prelazila Svojim uobraženim kadetskim korakom A mesečina se, kao deverika, lovila u mrežu njene kose Po tome ću ga, eto, pamtiti
Rat je, kao pijan svat, prošao poljem Šenlučio celu noć Kaleći bes na ranom žitu i tek niklom bostanu Zašto? Ne pitaj se, jer tako je bolje I Bog je pristao na to Ratovi prolaze, a ljudi, eto, ipak ostanu Za zlo sam teški laik, no to je stara priča Znaš već: Bila jednom dva brata ... i to Kad' sklopim taj mozaik, ostane mi kamičak I to smo, izgleda, mi Ma, hitni papuče u vis, žalosna Panonska vilo Za tvoje dugme sedefno ja noćas kraljevstvo dajem I lupni daire o bok, ramena pospi aprilom Pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem Zaigraj bosa i prkosna Dok iznad Novog Sada đavo pali svoja kandila Žad na reci tamni čim se sumrak zgusne Dunav je pred zoru prek Plaše te aveti što maglom brode teškim skelama Ne, strah nije pravi ruž za tvoje usne Reši ga se jednom zauvek I veruj zvezdi koja zraku tvog života prelama Nije to prva neman što preti dahom vatre, ne Ali ljubav je vitez Arhanđel s' mačem spreman da i tu alu satre, da I samo čeka tvoj znak Ma, hitni papuče u vis, žalosna Panonska vilo Za tvoje dugme sedefno ja noćas kraljevstvo dajem I lupni daire o bok, ramena pospi aprilom Pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem Ma, hitni papuče u vis, žalosna Panonska vilo Za tvoje dugme sedefno ja noćas kraljevstvo dajem I lupni daire o bok, ramena pospi aprilom Pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem Zaigraj bosa i prkosna Dok iznad Novog Sada đavo pali svoja kandila
|
|