DIVLJI BADEM
Vrteli se točkovi mog bicikla. Gde god je stao taj rulet beše premija.
Smakla se o stepenik njena štikla. Nekad su pogledi bili čista hemija.
Dobro je počela nedelja, poslednje pripreme za maturu. Virili smo u daljine puni nade.
Preko gimnazijskog bedema, k'o pravi dekor za avanturu prosuo je nežni purpur divlji badem.
Poneli nas vetrovi k'o maslačke. Jedni su leteli lako, drugi padali.
I curice su postale prve mačke a loši djaći odjednom svetom vladali.
Sve mi je odlično zvučalo. Dobro sam stajao tih sezona. Ljuljale mo oči širom promenade.
A nju sam sretao slučajno, uvek je s pogrešnim bila ona, ali znao sam da sanja onaj badem.
Stane sve u strofu-dve u baladi: pustinja prošlih minuta i ova zrna sad.
I pred treći refren već nismo mladi. Ušla je nedavno sama u kafe "Petrograd".
Suviše tajni u očima, u zlati okov joj prstić pao. Molio me dugi pogled da je kradem.
Dovraga, kafa je gorčila, al' taj sam ukus odnekud znao: probao sam jednom davno divlji badem.
|
|