U Bačkoj Palanci bila je igranka, ma lažem, ordinarna pijanka. Svu noć smo brljali. Kako smo starili sve smo surovije tezgarili. Posle se kajali, sve šatro čudili, dokle smo stigli i kraj kojih smo se krokodila budili...
Nešto pre fajronta prišla mi tipčina sa onim hitlerskim brčićima, pečatnim prstenom, kravatom labavom, da časti oduševljen zabavom. A ja baš nisam fan napadnih pedera što večno jure konobarice i mirišu na berbera... Ma, hajde...
Bio sam umoran, rekoh tom paunu: "Majstore, ja sam u knockdown-u. Grebem po žicama, tamburam danima, ubi me dim po restoranima. Sad vidiš promaju pod ovim šatorom". On reče: "Čekaj malo, ti si bio dobar s mojom matorom ?!"... A, tako...
Da, onda sam ga poznao tek. Pa nije čudo, proš'o je vek. Za tog se dripca udala Buba Erdeljan.
[ta ti je trebalo to, mali mišu moj, da podješ za takvu barabu? [to nisi pazila, što si princa preobrazila u ovu žabu?
Vol'o bi da znam: bila si kći tatina, ja vucibatina, blesavko sa senom u kosi. Uzmi il' ostavi, ko je mog'o da pretpostavi? Djavo ga nosi...
Tip reče: "Ovde sam s dve fine ženice, uuu, dve opake raspuštenice!" Namignu mangupski: "Svi malo šaramo!" Namignuh i ja, kao, "Naravno". Seo sam tako s njim i onim guskama, a on je samo brbljao, o, dal' je poljubi tim usnama?... Ma ne...
Konobar, što zastajkuješ, dal' i ti možda štrajkuješ? Daj dečko odmah flašu svirni pa smo mirni!
Proš'o sam sever i jug, širom pa u krug, i čega sam ostao željan? Pa ne baš mnogo tog, bršljana s jednog zida visokog i Bube Erdeljan.
E, vol'o bih da znam: šta ti je trebalo to, moja lepojko, o bila si dukata vredna. [to si pustila da te ovaj tu izgustira? Budalo jedna!
Ej, moji lanski snegovi... Marim ja... a1'
[ta ti je trebalo to, mali mišu moj, da podješ za takvu barabu? [to nisi pazila, što si princa preobrazila u ovu žabu?
Da mi je da znam: proš'o sam sever i jug, širom pa u krug, i čega sam ostao željan? Pa ne baš mnogo tog, bršljana s jednog zida visokog i Bube Erdeljan...
E, da...
|
|