Kao davni greh, uvek mi se ista javljas. Odzvanja ti smeh, cipele u prozor stavljas.
I vecno sanjas, svetom putujes bez putovanja a Badnje vece dolazi.
Mogla si mi bas i reci neke reci nagle. Oci su mi, znas, pune one iste magle.
Al' suprotnost susta, sad u meni tuga koren pusta a badnje vece prolazi.
To je bilo nase zadnje, sad opet zvona zvone - slusam to. Ne, nije svako vece Badnje, al' ovo danas, sasvim slucajno - Badnje je.
U poslednji cas, kao uvek na to vece, gospodja do nas unucima kolac pece.
U mojoj sobi samo stari veker vreme drobi a Badnje vece prolazi...
To je bilo nase zadnje, sad opet zvona zvone - slusam to.
Ne, nije svako vece Badnje, al' ovo danas, sasvim slucajno - Badnje je.
|
|