Bude tako nekih dana
što se k'o suv list duvana
pri dodiru moga dlana istrune...
I zamuti mi nešto sliku,
kane suza u mastiku,
odsjaji mi sunca čašu ispune..
I uvek jedna pesma što se ne zna
zaore mi njivu misli kao plug.
A grudi postanu mi uske,
osetim, k`o divlje guske
T`gu za jug...
Po Balkanu pala tama,
drumovi su u žicama,
svaka bašča
granicama špartana..
Krijem kompas u prsima,
uvek neki prolaz ima,
ako brodiš po zvezdanim kartama..
Znam sad je kasno,
to smo šta smo,
nikom više nije do nostalgije.
Al` ja nit delim niti množim,
niti se na tuđe ložim.
Ja sam samo malo proklet,
ne pitaj čime, ma evo ga opet.
Ref I:
Piči mi srce sedam osmina,
u glavi taman kao od vina.
Opet sam tu u Skopju,
svoj na svome, milo mome.
Ne da se ova stara mašina,
cipela cupka sedam osmina,
stihovi klize kao zlatne ribe,
moeto libe..
Kucao mi vrag na vrata,
ratovao sam protiv rata,
i silne sam gradove izgubio...
Stavili mi kratak lanac,
sad sam samo crni stranac,
tamo gde sam sanjao i ljubio.
Ne vredi sve je jasno,
to smo šta smo,
nikom više nije do nostalgije...
Ne uzimam nit sabiram,
sam zemljake odabirem.
Nit sam dužan, nit dugujem,
smem li barem da tugujem?
Ref II:
Čuvaj mi, Bože, moje zemljake,
jos su nam neke reči jednake,
još se u istoj strofi čaše lome,
milo mome...
Smiluj se jednom i na južnjake,
čuvaj mi, Bože, moje zemljake.
Tuku po nama strune kao šibe,
moeto libe...
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
