Tražija san drugu sriću, doša san i na kraj svita, a ovo ispijeno tilo svatilo je da je zlato ostalo za njim u dvoru tom.
Oću ti opet dušo moja brisati suze na kušinu pismom šapnuti "oprosti", klapi reći tiho, tiše i zori da ne rudi da mi se anđel ne probudi.
Ispod tvojih prozora raste ružmarin čuva uspomene neka cvate, nek ne vene
Ispod tvojih škura još čeka zadnja serenada srce si mi slomila, dušu mi zarobila mladost sam ostavija ispod tvojih prozora
Sve sam tija zaboravit i u skitnji i u vinu triba li se natrag vratit ćud mi ne da, srce oće morat ću i ja za njin tamo di cvate ružmarin.
|
|