Kada granu tresnja savije ispred dvorista gimnazije cujem zvona, kao kada prodju casovi, svi su tu a gde smo sada mi
Da l` si danas ista ko i pre da li pises pesme ljubavne zasto smo zaboravili tresnju crvenu k`o da nikad nismo bili tu.
Moja mrvice, vrati se moja nevero i gresnice zar je trebalo da te izgubim pa da te opet zavolim.
Moja mrvice, vrati se moja nevero i gresnice sada osecam kako bole me te vrele suze devojcice.
Kada jesen skupi svatove ispred stare crkve saborne devojacku ruku krasi prsten svadbeni mozda smo to mogli biti mi.
Prvu ljubav srce oseca kad se desi ljubav najveca zasto nasu srecu uze ruka sudbine zasto uvek drugom daje sve.
Moja mrvice...
|
|