Lice kao klovn lutka, mirno kao mumija, Iza hladne maske mozak, poznajem ga samo ja. Komšija dobar, pitomog lika, javlja mu se čudna slika, Leševa mu puna bašta i nema mu kraja mašta, Komšija ljubazan, miran, tih, Rado bi vam spev'o stih:
"Mrzim ceo ljudski rod, Sa užitkom gazim grob, Po mom mozgu vršlja crv, Piću vam lagano krv!"
Nagazio ne bi mrava, al' su ljudi đubrad prava, Bahati su, vređaju, bespotrebno čačkaju! Ali iza nasmešenog lica živi masovni ubica, Tempiranog paljenja, nema trunke žaljenja, I sve pamti kao slon, vraća zlo sa kamatom!
"Mrzim ceo ljudski rod, Sa užitkom gazim grob, Po mom mozgu vršlja crv, Piću vam lagano krv!"
Nasmejani komšija, vaspitani komšije, Rasejani komšija, bezopasni komšija. Hladokrvni ubica, dečjeg lica - ubica! Nasmešeni ubica, dečjeg lica - ubica!
|
|