Prva strofa: (DEMONIO)
Sve je baš kako jeste,
ljudi gledaju da ti smeste,
i svi kao razliĿiti, ustvari iste vrste:
šljam, veoma malo iskrenih, predviđam
da će broj da se poveća, takva je sreća,
ili nije, možda ne zove se tako,
život nije igra reĿi, nije lako
za pozicije snaći se.
Ja znam, Ŀesto svide ti se
stvari koje i nisu toga zaslužne.
Jedan od naĿina da nas kazne,
bio bi baš to - navući nas na pogrešno.
No, i dalje nestajemo.
Život surov, pa mora da se snađemo,
kad put krivuda, ko zna gde se nađemo
sledećeg trenutka.
Kakav dan je bio juĿe, kakvo li će biti sutra?
Razna mišljenja, a naše kao bolje.
I nije ego trip, moje je moje i samo moje.
Da znaš, da znam, da ne mozeš sam.
Takve kao ti uvek prepoznam.
Verujem kad verujem. Kad izneveriš, da se povratiš
neću da Ŀujem. Ma sve je kul spika, više ne verujem.
E, a moj život kao san koji živim,
tu i tamo s neke trake privirim,
malo nabijem tenziju, pa se smirim,
pa sve opet iz poĿetka, kao pauza, rewind pa play.
Ma, kako bilo, sve na kraju ispadne ok.
I nismo iz fazona ''fair play'',
ne biramo naĿine za doći do cilja,
iliti: šljakamo all the way...
Refren:
I sve je kao cool,
i stvarno nema frke,
i previše je bilo buke.
Da skratimo jedan drugom muke:
ne spominji mi ime!
Sve dok rokamo bine, ti zaobiđi me!
Druga strofa: (KEN VELIKI)
Ca se tire dans les pattes,écoute ça Demonio!
Tant de sourires en face, tant de coups de pute dans le dos
chacun pour sois et on souhaite le bonheur aux autres
sauf si ce bonheur empiète sur le notre.
Ennemis, faux-amis, mais à qui ?
Devrais je tendre la main aujourd'hui ? Trop d'hypocrisie
et si tu ressens dans mes phrases une mélancolie
c'est que dans ce sac sur mon dos y'a trop de sad story.
De Belgrade à Nis en Serbie jusque Paris .
Je vie ma vie, décris mes peurs et mes phobies.
Je sais plus vers qui me tourner, époque siliconée,
comme disais Lino: ''Je sais même plus à quel sein me vouer''.
C'est quand tu taf dur pour en arriver au bout
que les gens apparaissent et te mettent des bâtons dans les roues.
J'envoi ça à tout ceux qui ont parlé, qui parlent et parleront sur moi
et qu'advienne ce qu'il pourra
le Diable et ses mystères, le paradis ou l'enfer.
c'est clair, on est tous perdu sur cette terre.
et arrête de faire style c'est cool poto!
Je sais reconnaître les vrais des faux.
Refren: ( DEMONIO)
I sve je kao cool,
i stvarno nema frke,
i previše je bilo buke.
Da skratimo jedan drugom muke:
ne spominji mi ime!
Sve dok rokamo bine, ti zaobiđi me!
Treća strofa: ( DEMONIO)
Prošao razne faze, mnoge dobre i loše staze.
Šetao putevima kojima ljudi retko gaze,
pa iste opisao. Ipak opstao
kao kontra svakom ko je negodovao i pisanje i flow,
pa šta ti treba? Jebeni show? Cirkus?
Kakav je to ukus, bre? Poštujem mišljenje prave publike.
Da demantujem, kritike nisu dostojne. Zato: psssst! Ćuti bre!
Loša raĿunica, preracunao si se. U mišiju rupu gubi se.
Hoćeš ogledalo da vidiš šta si postao? Prepoznaj se
u masi reĿi i svako drugi mi je od tebe preĿi.
Mada ti to nikad u lice neću reći, jer mislim da ti toliko ni ne vrediš.
Ustvari, nije mi jasno dal' je frustracija il' se samo stidiš.
Kako god, ja ću uvek da pratim hod onih mudrijih,
a svoje mišljenje sam formirao. U hrpi ljudi baš one prave odabrao,
a ti izgleda da si sam ostao… Da si sam ostao…
I onda pogledam svoj život i zadovoljan sam.
I ja jesam, i ja znam, za svoje odgovaram,
Niš predstavljam, Bulevar u svakom redu,
i nema frke, i sve je u redu, u svakom pogledu
suštinu ste još ranije pohvatali.
Nije sve baš tako crno na belo. Sorry što više nismo dali.
Možda nismo znali. Možda nismo hteli. Možda nismo smeli.
E, a ti bi ogovor na baš svako pitanje, je li? Hehe!
Ono što bi trebalo da nas spaja to nas najviše deli,
ono što bi trebalo da nas spaja to nas najviše deli...
Refren: ( DEMONIO)
I sve je kao cool,
i stvarno nema frke,
i previše je bilo buke.
Da skratimo jedan drugom muke:
ne spominji mi ime!
Sve dok rokamo bine, ti zaobiđi me!
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
