Put je dugacak i previse krivuda,
dva koraka napravis i vec pitas se kuda,
i lik pred ogledalom i dalje je cudan,
shvatas da sa njim nesto nije u redu,
pokusavas da shvatis, trazis odgovore u pogledu
ljudi koji te okruzuju, u celom mehanizmu
i svi samo pozuruju, nedozovoljavaju vazduh da udahnes
umorne noge da odmoris, svo vreme si se trudio da stvorish
nesto drugacije, postao si ono protiv cega se boris,
i molis, svakog dana, svake noci i jutra
da ce bolje sutra biti, nego sto je bilo danas,
za nas, vecne zaludjenike, ko zna cije ratnike,
sa perom malo inspiracije,
ko da ispiremo mozgove ove nacije,
jos samo da oni kapiraju sve sto pisemo,
neke kvazi podrske ti serviraju,
sve lepo upakovano, a ti stvarno
zelis to sto mislis, putujes
put za sobom cistis, znash zashto zivis,
puteve prave ne trudis se ti da krivis,
ni one krive da ispravis,
neke drine se ne trebaju ispravljati,
dobaviti snage za dalje,
kada svaki korak na drugu stranu te shalje,
pa pitash se zasto i dalje koracas,
volju bi da ojacash, samo makar da je rezultata,
spil karata se rasuo po talonu,
gde je ta silna publika, upotpunjuje se slika,
lagano, nogu pred nogu ka svom domu,
sto mu prepreka i spletki,
oni koji glatko prodju stvarno su retki,
ovih drugih broj se i ne zna,
znaci li to da je za odustajanje vreme,
i sve me manje okolina podseca na onu koju sam prizeljkivao,
na kraju puta ispasce da sam previse ocekivao...
Put, uvek je bio dug,
Put, istina nije svako ti drug,
Put, kada cilj jasno ne vidis,
Put, siguran da neces svima da se svidis,
i sve sto vidis pred sobom je put,
poplocan bolom, okupan krvlju i zaliven alkoholom...
Put, previshe dugo korachas,
Put, i stvarno dosta je placa,
Put, kada nemozes da shvatis
Put, odaberi kojim ces da se vratis...
Nastavljas dalje, sebe ubedjujes
nece to vecno da traje, lirika snagu ti daje,
cujes vapaje nekih dusa za spasenje,
ko da si andjeo, a znas da sigurno nisi,
ono sto nas sacinjava vecinom su gresi,
malo dobrote pridodato je toj smesi,
a vesnik, ni to sigurno nisi,
vidis da ne znas ni cilj,
ni kuda zivot te vodi,
ako neznas kao ja, pridji blize, hodi,
ako hoces hodacemo po vodi,
pravila cemo rusiti,
sve sto ne valja mi cemo popraviti,
paziti na scenu, nece je preplaviti
nesposobni, oni za pricu nepodobni,
ko robni materijal, svaka rec
kao svoju cenu da ima,
niko vise se ne prima
na prave vrednosti,
gde su devojke u znaku cednosti,
dobrote i neukaljane lepote,
gde je postenja,
ceo svet se menja,
bol je ublazen drogama,
sto grama, dvesta, daj kolko treba
i to smesta, za kajanje nema mesta,
s vrha Mont Everesta gordost gledaces odozdo,
dovoljno sjebani da vise nema toga sto je grozno,
i ko pozno vreme da je doslo
za ove izgubljene generacije,
koje na raskrsnicama i medjama stoje,
korak napred da naprave vecinom se boje,
oni hrabri pak igraju na srecu,
ja zajedno sa njima da se predam necu,
svoju putanju nacicu, svoju srecu,
nje cu da se drzim jer ako to ne ucinim vise ne znam da li ishta smecu...
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
