Prva strofa:
Dragi nepoznati,
ako te ove reci ne dotaknu,
ti pismo vrati.
Zeliš li me videti?
Ti slobodno svrati,
adresa je na prednjoj strani koverte,
ali pazi, ovde svi neke poslove vrte,
kombinacije, trte-mrte, svi rade crte,
izlaze na crte, tude živote crtaju.
Masovno uništenje za nepostojece poštenje.
I javno mnjenje više nije javno,
sad je tajno, i ovde sve je sjajno, sve je bajno,
a ja od Boga svakog dana tražim pomilovanje,
od ortaka poštovanje, ništa manje,
ali i ništa više.
Cak previše ima toga što ne dobijam,
svestan da dosta toga ne znam, jesam spreman
da ucim, pitam se da li ti glupo zvucim
i da li davim ovim recima.
I svaka kucka koja je kmecila,
što komplekse je lecila
i sprecila novu svetlost da je obasja,
i trpela, i još uvek trpi.
I da li nismo svi glupi?
Jer u kvartu uvek iste price,
svaka jedna drugoj manje ili više lice.
I bice da se ništa ne menja,
standardnih par krimosa,
dobrih novcanih prinosa,
garderoba i kola, škola se ni ne gleda.
A klince kada pogledam, svi žele
iste stvari, svi isfrustrirani, mali.
I matori mislim da bi dušu bi prodali
za malo kinte, da se opali malo šminke
po životu koji odavno je truo.
Ako neko pita, ovo od mene nisi cuo...
Refren:
Sample "Marcelo": Ako, ako svet ipak jeste u obliku ploce.
Sample "Ken Veliki": DEMONIO
Sample "DEMONIO": bez obzira na govedine,
Sample "DEMONIO": nastavljaš dalje!
Sample "DEMONIO": Za svaku rec ko šta da dace!
Sample "DEMONIO": Ljudi su ljudi
Sample "DEMONIO": Samo bi da kritikuju, da kritikuju!
Druga strofa:
Kojom reci da pocnem
da misao makar zazvuci srecno?
Jer ako na mladima svet ostaje,
meni se ovde ne ostaje.
Na krevetu bez postelje
gola dama leži, ne poznaje
tipa koji je za novce je pipa,
a malopre izašla je iz blindiranog džipa
svog nafatiranog svodnika.
Opšta tematika, jasno izdefinisana taktika
gde deca i mladi,
svako hemiju radi.
A i sa radija bolja slika ne dolazi,
sve su to šund pesme.
Kakvo to vreme dolazi?
Ko to sme, a ko ne sme?
Devojcice samo svesne
naših novcanika.
Da li sada malo jasnija je slika?
A od magle zatupljenosti
ni ovih nekoliko vidika
nisu jasni, pozitivni više nisu glasni.
Da li sati stvarno dovoljno su kasni,
da se u umišljenom optimistickom okruženju,
i služenju vojnih rokova, sto tokova,
skokova i podmetanja glave za druge,
i ove pruge koje rastavljaju,
mostovi ne spajaju,
u nebeskoj zemlji,
balkanskom raju,
svi nadaju se nekom kvazi sjaju?
Više ne znam ni šta pricam na ovom kraju...
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
