Kao prvo i osnovno, da shvatimo ko smo, gde smo i sta smo, koji su razlozi zasto pisemo, disemo i zivimo, da li smo na bini rukama da masemo, da se kablom mikrofona opasemo, isti uzjasemo dok sve ne smorimo ne sjasemo, kad liku das to, nesto sto mu nedostaje, sta od njega na kraju ostaje, svi se trude, svi bi kao mcijevi da postoje, muce se, rime kopiraju, pa se znoje, pravih kvaliteta se ne boje, pljuju boje, i moje i tvoje, pa se pitas sta je ustvari tvoje, koje su to vrednosti koje stoje, koje se ne menjaju, a dodali bi malo na sjaju, hteli bi svi na 14icu ekran da se uguraju, u djakuzijima da se kupaju, brzim kolicima da se vozikaju, i posle svega toga opet ne razlikuju ono sto su zeleli i ono sto su sada mada, mozda je to logicni sled dogadjaja, valjda znam ja a mozda i ne znam, ono makar sam se trudio da doznam, sebe da prepoznam u masi izopacenosti, nisam od onih koji pevaju o odbacenosti, jer ja od sebe dosta toga odbacujem, nekad i prerano zakljucujem, sta uraditi sa takvim slucajem, da li zarobiti ga vecno na traci, na cd-u, nije bitno, neka su tu oni pravi ortaci, ljudi meni vazni, moja krv i familija, u takvom okruzenju definitivno znam ko sam ja...
Lekcija, revizija, nova konkluzija, Da vidimo da li svrsi sluzim ja....
Josh uvek se secam razloga zasto sam poceo, nisam toliko mator, jeste da je kosa seda, nisam ostareo, za neke stvari definitivno prestareo, moguce je i nekima preseo, lirikama prenapornim, dosao sa ciljem da stvorim neshto drugacije, sada bi svi da to bude svacije, a o cemu pricamo, zar neznas, mani cinjenicu, odbaci je, jer diskutujes na temu o kojoj ni neznas, shta se bre pravis, mene krivis, da li je moguce da sam ja razlog zbog kog ne vidis neke stvari ocigledne, slede godine u kojima ce da vrede samo odabrane stvari, e moj mali, od tebe nisam znatno stariji, a ipak smo toliko razliciti, razoci ti, protumaci, rimu pretoci, pa mi doskoci boljom, svaka cast, jedva cekam da kazem za nekog da je dobar, kad bih dar mogao da prosirim onim vrednima, gde su mnogi zaslepljeni svetlima celom pricom, binom, reflektorima, publikom, aplauzom, do te psihe da dodjesh moras kalauzom, a klauzule se gomilaju, u ugovorima koje sund forsiraju, sranja serviraju, prepakuju ih, masnicom vezu, zustro reklamiraju, zar ne shvataju da blamiraju, onu osnovu, od koje sve je proisteklo, izgleda da je za ovu temu, na ovom instrumentalu, svo vreme isteklo...
Ovom prilikom sto je moglo da se kaze, to se i reklo...
|
|