Kad se olovka i papir odlože.
Kada se sve kockice slože.
Kada svetla se ugase. Kad se isprazne lože.
Svi ti silni parteri, prvi redovi i balkoni.
Kad zavesa zakloni izvođaĿe. Kada obiĿan glas od mikrofona Ŀuje se jaĿe.
Kad više nema publike koja skaĿe, koja aplaudira i bodri.
Na šta se život svodi? Kuda koraĿam? Ko me to vodi
kroz san koji živim, sve uĿini interesantnim, ne dosadnim, sivim?
Kada se okrenem i pogledam iza sebe i opet vidim stvari koje vrede.
Ove ruke, ova glava i njene kose sede napisale su prvo poglavlje.
Neka se dela pamte, nebitne sitnice mogu i da se zaborave...
Kada zadovoljim sve potrebe. Kad ispunim sva išĿekivanja.
Kada misli koje pišem osetim stranim, ja neću žaliti
ako je sve to makar malo vredelo - drugi će spominjati...
Kada sve to stane. Kada sve kao gumicom obrisano nestane
ja verovaću u bolje dane...
Jedan je samo razlog.... Jedan...
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
