(ft. Marchelo)
Prva strofa: (DEMONIO)
Kroz sve lekcije i sve definicije,
pljuvanja policije i opstrukcije
misli i dela, i svaku glavu koja je smela
da prihvati ono što vidim, čega se stidim.
I kad predvidim malo jasniju budućnost
za neupućenost svakodnevnice,
shvatiće da ne radim za dnevnice,
nemam kasice-prasice niti bankovnih računa
na kojima gomilaju se novci.
Na svet gledao k'o na bezbroj ovci
koje uvek moraju imati nekog da ga vodi.
I sve bi dao da to može promeniti,
ukazati na anomalije. Verbalna korekcija
k'o inspekcija duše i k'o đavo svakog kuša,
pa se pitam: da li je jebena suša prošla?
Da li se pritajila ili možda neka nova došla?
I nonšalantno živim dane
uz olovku i papir čekam jutro da svane.
Za me, a i za tebe, različita shvatanja
pa jedan od nas viče "Ko te jebe!".
I za susede, i za one koji vrebaju iz zasede
koji podižu ograde od realnosti da se ograde.
I svaka misao ne mora u red da staje.
Bitno je da daje suštinu onakvu kakva jeste,
da shvatite gde ste, ko ste, i zašto ste.
Nije istina da svi isti su ko pre,
neki su slušali, neki su se trudili
nehotice nova znanja upotrebili.
I možda bi me prebili kada shvatili bi uticaj,
radio frekvenciji označili kraj
na kojoj se vrtim, etar uciniti istim,
monotonim, jednolikim, no ja se ne bojim,
sa ove dve noge na zemlji stojim.
Osećam je, dan po dan, lagano brojim.
I znam da dokle postojim možda i biću ne shvaćen,
ustvari shvaćen ali ne prihvaćen
zbog ideja koje sam plasirao
i servirao upakovane u stih,
ali takođe znam da imam dosta toga da dam.
I kad odem, pamtiće me k'o poslednjeg heroja
naroda. I nije bitno čija je boja,
dal' je vera moja ili tvoja.
Misao je ta koja će pobediti.
Valjda tada neke moje misli će vredeti...
Refren:
Ja znam zašto pišem
i imam odogovre na sve probleme
koje podstavljate pred mene.
I imam ljubav i lepe osećaje
samo instrumental dok traje,
dok lirika život mu daje.
Druga strofa: (MARCHELO)
Ako svet ipak jeste u obliku ploče,
DJ zavrti u kontra smeru
za eru gde ljudi ne žive na leru, ne seru, ne deru kožu.
Daj, neka se saberu, nek prate veru u meru
mesto što neizmerno žive za novu aferu.
40 na toplomeru, pa ne štedim na verbalnom šaržeru.
Vruće je i tesno je, a sve zbog nijanse u karakteru.
Jebeš to, sve nas čeka isti prijem gore na nebeskom šalteru.
Sve što treba mi je po jedan majk za mene i brata Shotrija
spretni prsti mog DJ Kobaza preko vinila i fejdera.
I već sam slep i glup za sve te prijave od strane fejkera i pedera.
I dalje klizim po nedrima svih hejtera
poput skejtera preko gelendera.
Stil zajeban kao algebra, al ' tebra kao grom iz vedra neba
samo pusti taj beat na repeat i opet su mi skroz puna jedra.
Veliko 4 za kulturu, znak pored puta koji me vraća.
Ja znam zašto pišem, imam odgovore za svaku od nedaća.
Ali nemamo svi Nemanje u guzici, zato pustite te bajke o ulici.
Kao, fol, svi žive na ivici, al ' nisu svi bili u marici.
Nije ti to ponos i dika. Prosta spika, pa na lažnjake opet ne pizdim.
Lako me prepoznaš na bini, ja sam onaj što je isti.
Majk na '' on '' i ja bicu dobro.
Sve se vraća kroz snoviđenja.
Ne kontaš naše umotvorine!? E, onda de facto doviđenja!
Treba ti tebra mnogo više da nas skenjaš.
Nas je sve više, to ne možeš da menjaš.
I zato, čuvaj se ceremonije jer upravo se rodio Demonio,
a on je poslednji heroj naroda,
ja sam poslednji heroj naroda,
ti si poslednji heroj naroda
i svi smo poslednji heroji naroda.
Isti na listi rokamo dalje za ono što nam jebeno pripada.
Evo i lire nemira ponovo i do kraja svemira.
Štagod se desilo...
Refren:
Ja znam zašto pišem
i imam odogovre na sve probleme
koje podstavljate pred mene.
I imam ljubav i lepe osećaje
samo instrumental dok traje,
dok lirika život mu daje.
Treća strofa: (DEMONIO)
Jer imam i običaje,
kojih se ne odričem.
U mikrofon vičem,
ali krstim se desnom rukom
i udaram ko bičem,
rečima. Pravoslavna vera,
tri prsta, k'o Srbin da piše posred čela.
Alal vera, publiko ako shvatate
što se trudim. Evo i sudija,
i porotnika, i običnog naroda.
Svima kroz pesme sudim
i malo fali da izludim
od misli o moći, stvarnosti
i kakvo sutra će doći,
i kada ova noć će proći,
i kako smoći snage
za preživeti životne poteškoće.
Nije pitanje k'o hoće, a ko neće.
Svi tražimo sreće u kantama za smeće.
I sve malo biće veće
ako mu značaja pridodamo,
a sve što radimo je oprobano.
Bolnice pune mentalne frustracije,
kada sanatcije problema ne upale
pojave se upale na grlu ili plućima.
Samo da se sklonimo i ukućanima
malo nametnemo brige nesvesno.
K'o ribu što si kresn'o,
pa je ostala u drugom stanju,
a ti platu manju nikad imao nisi.
Ne pravdaj se! Nisi u pravu, kriv si!
Ali šta možeš da uradiš,
sem da predložiš abortus
ili masovni reset
i da u ovoj igri života igraš
nov gem, nov set,
a ishod meča teško je promeniti.
U svom dnevniku spomeni ti
sve što te ikada mučilo,
što si voleo i što je značilo,
što pozitivizmom je zračilo.
I ne dozvoli ništa da smraci to...
Ponelo me gradivo...
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
