Prva strofa: Pravilo dvojstva, lirička ubistva, rima nije ravna ko' pista. Bista za dvojac, lirički krojač, brojač uspeha me čeka. Putovanja daleka, mesta neka za koja nikad nisam ni čuo. Svojom rimom sam proizveo novu eru, a Eks podlogom probio barijeru, karijeru demo izvođača. Dvojac jak poput mino bacača i svaki dan je k'o u kolosemu, čekamo borbu, paljbu novu za ekipu ovu, novu stvar. Samo koristim dar, ne želim novce, u tome je stvar. Jer pazi, stilom ovladao sam davno. I kada je bilo loših dana, kada sve nije bilo tako slavno, i naša stvar nije javno ogovarana, stvarana su samo dobra dela. Možda više tužna, nego vesela. Ni tematika nam nije presela. Na prazne rime generacija nije nasela, pa se nekom čudu nadala. E čudo je tu, spremno da ostane večno na dnu, ali ne po kvalitetu, jer u svetu vašeg mejnstrima naša rima ne može da štima... i poput prašine i dima.. mi nestajemo... Refren: Hoću da znam za šta se borim. Scenu za sebe ima da stvorim. Dokle god budem disao ove reči ću da govorim! Brojač uspeha... Brojač uspeha...
Druga strofa: E, ne mogu da vam objasnim koliko mi je milo, koliko se dobro osećam kad rime prosipam na beat, u koji uloženo je isto toliko ljubavi i iskrenosti, vere u Boga ortaka svoga. Nikad droga, jedna ljubav za sve: i za ortake koje nikad nisam upoznao, i za demo scenu, koja mesto da se drži, da radimo zajedno na jednom problemu, jer brate, moje su podloge tvoje, ali znaj: demo snimci novce ne broje. Tvoje reči iza tebe stoje. Daj, mesto da smo stvorili kvalitet, da naša Srbija bude naš svet, ne da se udara reket na fraze, ne da se štekuju fore i forice. Moje hleba korice su tvoje. Ako hoćeš, delim sve. Zelim za sve, ne samo za sebe. Ali bežim vrlo često, kada shvatim da na mesto ne mogu da vratim sve stvari, da rime ne mogu mentalitet da poprave poput neke perpetuum mobile naprave. Za prave likove poštovanje uvek. Nikad previše mek, na jeziku prek. K'o krek kad popušis, dajem halucinacije. Bezbrojne ovacije ove napaćene nacije se čuju u ova četiri zida, u moru tišine moje visine. Oni određuju, ukoliko sam kvalitetan, kvalitet potvrdjuju. Svi zaslužuju, ali kad više nemam sta da kažem, kada spika postane ista, idilična, kad počnu da prozivaju da lažem. Dokle god budem svestan da je istina, da je nekom drago, što da radim, svaka reč biće moje blago, sva moja ljubav. Moja snago, ostani samnom zauvek te molim, jer izgleda da se k'o Don Kihot sa vetrenjačama večno borim...
Refren: Hoću da znam za šta se borim. Scenu za sebe ima da stvorim. Dokle god budem disao ove reči ću da govorim! Brojač uspeha... Brojač uspeha...
|
|