Ima dete u selu, Ime mu je Laza, al' ga zovu drukcije - Materina maza.
Kad sva deca ustanu, On i onda spava, Kad mu kažu: Ustani! Njega ¨boli g'ava¨.
Kad ustane, ne ume Da se sam obuce, Ne sme da se umije, Ište vode vruce.
Kad ga žulja cipela, On cipelu tuce, Tad ga ruka zaboli, Pa onda jauce.
Kad mu dadu jabuku, On bi hteo šljiva, Kad mu pruže pogacu, Onda bi koljiva.
Kad se malo ogrebe, Place i zapeva: ¨Jao, jao, pomagaj, Izic ce mi c'eva!¨
Kad je suvo, zamesi Blata pa se kalja, Kad ga mati pokara, Legne pa se valja.
Kad mu uspu tarane, On bi jeo riba, Kad se ribe najede, Tad ga ¨boli tiba¨.
Pa zato ga ne zovu Po imenu: Laza, Vecem jadno, žalosno: materina maza!
|
|