Diže se Ježic , oci mu sjaje, gostima cudnim odgovor daje: - Ma kakav bio moj rodni prag, on mi je ipak mio i drag. Prost je i skroman, ali je moj, tu sam slobodan i gazda svoj. Vrijedan sam, radim bavim se lovom i mirno živim pod svojim krovom. To samo hulje, nosi ih vrag, za rucak daju svoj rodni prag! Zbog toga samo, lude vas troje cestite kuce nemate svoje. Živite, cujem, od skitnje, pljacke i svršit cete – naopacke! To sluša lija, pa sudi zdravo: -Sad vidim i ja, jež ima pravo! To re e, klisnu jednom cuviku, a ono troje digoše viku: - Jež nema pravo, na stranu šala: a i ti, lijo, baš si – budala!
|
|