mozda sam u vozu za diznilend ispod tamne senke putujem gledam kako vulkan se budi u istom ritmu trese se zemlja pravo u reku zlatne lave iskocicu iz voza kao iz svoje glave
ja nisam zbunjen to je zgodna sala
u liftu ili u parku u autobusu ili prolazu mozda zelim da sretnem nekoga to je susret ili zaseda ili laz ili obmana
samo igra ili ljubav prava
ja nisam zbunjen to je zgodna sala to je zgodna sala
zavtoricu oci zatvoricu usta pusticu srce da me vodi do pocetka mozda mogu da izgubim sve mozda sam strpljiv a mozda i ne posle dvesta pedeset kilometara savicu se kao zica razbicu se kao tisina posle dvesta pedeset kilometara ja nisam zbunjen ne
|
|