Da ti ispricam nesto, druze moj. Tog sam dana otis'o u skolu. Mislio sam da ce sve biti k'o i obicno, ali nije bilo bas tako!
S jednim tipom sam se sporeckao. Bese krupan i Srdjan se zvao. Naoko bezazlena, carka se pretvorila u tucu u kojoj stradah ja.
Ruka moje ceh je platila. Platila, ni kriva ni duzna. Srdjan ju je slomio, kost mi je polomio pre no sto je dosla profanka!
Gips su mi na ruku stavili pa u skolu dolazim sa njim, ali u sebi sam se tada zarekao: nece na ovom da se zavrsi!
Ceo slucaj sam prijavio. Nastavnicko vece je zaselo i jednoglasnu odluku je donelo; Srdjan je iz skole izleteo!
Tako sam mu se osvetio za ruku sto mi je slomio. I tako mu je presudila moja tuzba: ne razumes ti to, druze moj.
Raduje me jedna istina; u skolu cu opet poci ja, ali Srdjan nece, on je izbacen: ko je izbacen, taj se ne vraca!
|
|