Stigo sajam meda, stigo sajam meda. Vodio me je tamo moj debeli deda. U hali 1 i 2 sve obicna je roba: Medovi, homoljski, livadski i vrcani! A u hali 3, na standu 23, i pod rednim brojem 223 prodaju se medovi (al lipov i bagremov). Ja im kazem preteci: "Dajte jedan bagremov!" I pocne da jedem, i jedem, i jedem, i jedem, i jedem, jedem, jedem pa zastanem cisto da popijem vode. I vode i ribe, ribe, ribe, ribe. Da pojedemo zajedno moj bagremov med. Radimo svasta jeduci moj med. Ovako bas mi je lepo, bas mi je super, ali to je samo jos jedan dosadan dan!
Fliperi, igre, sve i fudbal stoni, svi mi dobro znamo sta je PlayStation Sony! Uhvatim ti ja tatu za ruku, pa u Beosoft; da kupimo Soni. I kuci se vratimo. Otvorim kutiju - ko je nama tu? Pa gde si, Soni, na uvo nam zazvoni. Necu, care, da igramo mice. Daj, bre, igrice! Igrice! Igrice, igrice, igrice... Onda igram bahato: Demolition Racer, Croc i Spyro. Zene dosle su na mene! Sve je ovo super, pobeda, poraz, remi, ali, ali... i ove igra dosadise mi! Opet zamolim - daj nove diskove! Otvorim, zamenim, stavim igre nove! Opet ispocetka bahanalije, ali je to u stvari samo jos jedan dosadan dan!
Svaki dan je novi dan, kako moze da ti bude dosadan, jer svaki dan je novi dan, kako moze da ti bude dosadan...
|
|