Sed' vez muke i operi ruke! "U gradu smorno, letnje sunce greje, covek vise nema cemu da se smeje!", rekoh ja svom rodjaku po pesmi i dedaku, zabavnjaku koji ponavlja po strofu svaku! Zato idem u Backu kod moje baba Lele. Nemam dara kao bubamara, ali sve to meni nostalgiju stvara! Backa je jedna, Backa je vredna, Backa je ravnica nepregledna! Drug mi je rek'o kad sam bio mlad da su devojke iz sela otisle u grad! Ovde ce mi reci moja sestra svaka ima li ovde lepih devojaka, i da se prosetam malo po Backoj Palanci... - Od glave visak ne boli, sto rek'o bi ti! - A madjionicar bi rek'o: "Ajmo u provod, jer gradska buka vadi zeceve iz sesira!" Na stanicu me prate i moji baba i deda da mi malo u Backoj Palanci prave drustvo!
Ref: Backa moja, lepsa je od Rija. Svaki kutak meni tamo prija. Zarko sunce za tili cas opija; tu se ne juri, nego se vija!
Stizem u Backu, ravna k'o staklo. Nista se nije promenilo, niti pomaklo. Ova me klima stvarno smorila: tu ni lisica nije glavu promolila! Naprasno je prase, krave pasu, dok moja baba priprema melasu! Kad me videla nesto je presece u glasu pa me zagrli kao kasirka kasu! Sestre su se vracale iz skole. Svaka je skolu zavrsila na svoj nacin. Jedna srednju dobrim uspehom, druga osnovnu odlicnim kao zacin! Opustio sam se ja i leg'o na kanape jer kod babe imas sve za dzabe! Ne treba da budes Merilin Mec da bi shvatio o cemu je ovde rec. Posle nepunih 20 minuta u selu je isceznula sva zabava. Postao sam jak kao Terminator, moja pluca su bila kao radijator.
Ref:
Vece je vreme za Sony PlayStaion. U klubu su mesta, platna, museme. Avion leti, a na nebu cvetovi; kakva igra, kakvi zaprasucujuci letovi! Djuskam posle igrice, opasna je ta igra "This is football 2"! Igraju svi, i ja po plesu mu dajem, i reklame sijaju u mraku punim sjajem. Svratimo kod komsija (takodje mojih rodjaka). Ovde cu malo da popricam sa sestrama. Jedna od njih izadje u bastu dugacku i pita me da li sad gotivim Backu. Reko': "Da, gotivim je, zaista je lepa, to ti kazem ozbiljno; ne lazem te!" I tako sedimo na tremu i igramo se poput dece. U jednom trenutku ona ode u WC, ja je cekam kao loptu Bekam. Stelu zategnem pa je nategnem. Reko': "Dobra si seko, najbolja na svetu. Kad dodjes u Beograd dacu ti kasetu. Ona napise jednu kratku pesmu da mi da, njenu sam... Al' na povratku kuci, zaista se zgrozih: pokusao sam, naime, bicikl da vozim. Sa njega sam pao, al' nisam mario: svoje sam zelje napokon ostvario. Da imam jos dva zivota k'o Luidjijev brat Mario! Sutradan, nosio sam hanzaplast i koleno me bolelo. Da ga nisam ranije uvio teze bi obolelo. Zaradio sam lekciju dugacku: da niko nije slavan kad dodje u Backu!
Ref:
|
|