ja san cacin grdelin peto dite, prvi sin u celo me je jubija bilin vinon me je krstija kad me s dlana pustija visoko san poletija u daleki i tudi svit naša ženu lipu kao cvit more, more duboko, da bog da prisušilo ja san ga priletija, skoro me ugušilo i svaki put kad val me trisne moje srce za njon vrisne ka i grana masline kad je bura ošine ja još cujen one rici cacine… sine moj, rece on nije život prista s njon ti nemaš puno vrimena uzmi ženu s našeg kamena u prolice san prosija u lito se oženija do zime san uvenija nisan je ni malo volija more, more duboko… rodila je sina dva ka dva lipa sokola i radija san kao crv ka za svoju dicu svoju krv pantin njenu zadnju ric bog me zove moran ic i suze tri je pustila za tri tica ca je jubila more, more duboko..
|
|