Ispod zlatnih oblaka, plovi duga sarena
More valove po zalu proliva
Svaka dva, tri koraka stoji kuća kamena,
Mater musku dicu glasno doziva.
To je zemja čovika, more mu je posteja,
Liston smokve zelene se pokriva
Ima srce diteta, pogled mu je kopriva,
Tu iz mora raste cvit od kamena,
Tu san rođen ja.
I da Bog za me nacrta zenu kakvu san čeka
Neka je crta ka posljednju zelju,
Ja bi mu reka
Bila bi zjenica u najlipsen oku
Najlipsa zvizda na nebu visoku
Bila bi ka, bila bi ka Dalmacija
Tu se igra partija, treseta i briskula
Digod jake karte nisu isti zog
To na mojin rukama, rađa se u mukama
Moja zemja, nek je čuva dragi Bog.
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
