tog maglovitog jutra smo sjeli u lađu staru teretnu što prevozi građu kapi kiše rađale su grad zaplovismo morem bez valova preko debelog kanala u luku spasa za malo kruha i miran san kapetan stari je lulu cidija kraj njega još stariji brek je sidija mene je sve više lomila glad kihnija san u prsima bol me cipala u daljini svetionik je lino šepa iz obale se rađa grad siđoh sa broda u staru luku djevojke me počeše hvatati za ruku a ja sam ovdje tražio dom pasa san u oštariju trudnih dokera tamo se pilo i igralo pokera te noći san mislija o njoj i o starem kraju svom vraćam se tebi seko makar moro plivajući preko vraćam se sekice svratih u krčmu umornih dokera a tamo se pilo i igralo pokera to veče sam mislio o njoj i o starom kraju svom i o njenim crnim očima ča bez mene već noćima ne moru dotaknuti san i o uvali maloj bistroga mora poštenim ljudima i mirisu bora gdje samo plima remeti dan vraćam se tebi seko makar moro plivajući preko vraćam se sekice
|
|