Vec simptomaticno konzumiram mrak ponovo budan iznova lud jer samo noću radi ljubavi konzulat na čija vrata moje srce kuca uzalud
Dal senke goni kasnog taksija far il sjaj u oku pali san od stakla samo na tren na tren je dovoljan tek tako da psuje da zaboravi tu raskrsnicu pakla
Na kojoj stoji neki voštani ja brojim trenutke te posljednje sa tobom ma ne ne drhtim to me probija vetar dok trguješ tim usnama ko second-hand robom
Priča o tebi težak usmeni rad otme se pelin pa se otme i reč moj gorak osmeh možda prevari druge Dubok uzdah kada grudi zagrebe kao skrec
Iskreno toplo moje poslednje zbogom ko kišno nebo kad se našminka dugom skrivena iza svojih dečih godina čik me potraži u nekom drugom
|
|