NIsam vidio da gubim te polako i da je kraj da me više ne vide, ti si dala sve i voljela me jako a nisam znao ni da te nasmijem. Ti si prestala da budeš moje platno na kojem mogu da slikam celi svet. Moje mane si pretvarala u zlato a lagao sam da mogu bez tebe.
Ti odlaziš i nema više vremena jer on je tu i daje sve što nisam ja kad oprostiš sjeti me se ponekad više ti ništa ne tražim samo jedno reci mi.
Reci mi dal bi opet bila ona ista ti moja i nasmijana da te vreme vrati i da te opet pogledam onako kako znam dal bi poželela isto što i nekada isto što i ja sada kad te više nema.
Ti odlaziš i nema više vremena jer on je tu i daje sve što nisam ja kad oprostiš sjeti me se ponekad više ti ništa ne tražim samo jedno reci mi.
Reci mi dal bi opet bila ona ista ti moja i nasmijana da te vreme vrati i da te opet pogledam onako kako znam dal bi poželela isto što i nekada isto što i ja sada kad te više nema.
|
|