Ponekad stvari stoje veoma lose i mislim da je ovo bas takav dan, iz ove koze vadi nas boze, secas se da zajedno smo sanjali san. Neko je ispekao cigle od stida, zames'o malter suzama pokajanja, i uporno taj majstor zida li zida kuli grize savesti sa krovom neznanja.
A ti svoje suze ne prosipaj tu, jer ja cu ti doci bas kao u snu, ja cu ih piti sa obraza tvog, ja cu ih skriti u dnu srca svog, jer znam da ludo me volis i znam da verujes mi i znam da ponekad se bojis da smo se zaglibili u mulj proslosti.
I zato ne daj da te pojedu mravi, ne daj da gamizu po ranama tim, loseg rezisera koji sedi u glavi nateraj da ugasi svoj propali film.
Jer u tom filmu svi glumci su losi, budjava sminka, kostim, tekst prepun lazi.. i zato ne daj da ceznju ti koci suza koju ova melodrama ti trazi.
Neko je iskovao obruce srama, a bure napunio suzama bola. I uporno i podlo volju nam slama, pije nasu ljubav k'o sa kafanskog stola.
I zato nemoj nocas biti k'o stranac ogrnut pelerinom svojih problema. U ovom gradu ti nisi neznanac sto luta lavirintom koji izlaza nema.
|
|