Mali grad, u njemu čudna fabrika
i dve tri ulice što seku se kod pošte.
Dim iz usta, hladno je,
vrele ruke tresu se.
Od straha ja zaustavljam korake.
Žedni krvi, mladi divovi u uniformi
i okovan u gvožde izlazi moj drug...
Prilazi mi čovek žut od besa,
Traži, ja mu dajem,
pita, ja mu kažem.
"Žao mi je,
ja te stvarno ne razumem."
Ćutim, mislim,
teško vreme, male plate...
...ljuti su na sebe same,
pa sve biju bez koncepcije...
Ma nek' rade svoje, živ da ostanem ja samo,
ima dana, proći će i vreme mladih partizana.
"Ne tuci me, čiko.
Naći ću te kad porastem.
Ne tuci me, čiko,
naći ću te kad porastem,
sigurno".
Urlaj...
"Ja te stvarno ne razumem."
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
