Guše se ljudi zbijeni u krtogu i čekaju da sunce sine, da im snagu da da žive.
Al' nikog nema da im kapke otvori, da pokaže im oblak što im sunce zaklanja da kaže da nije spas u "njemu".
Sve im je brige nemi strah pokosio, navijaju da život prođe da sam spadne teg od tuge.
Sam Bog da dođe ne bi ih ubedio da svaki put je bolji od tog polumrtvog sna.
Da nije spas u "njemu", da nije spas u "njoj".
Samo se deca smeju jer još ne znaju da treba da porastu, i da drugi izbor nemaju.
A mrak je prepun potpune izvesnosti i možda potrebna je laž da poveruju, kad već znaju
Da nije spas u "njemu", da nije spas u "njoj".
|
|