Polako prolazim korakom tihim, da ne remetim mir grad je divan dok se budi.
I još sam neodlučan, ruka mi drhti, pognuta glava, ja... da li imam prava na to?
Ja sam nezreo, i nespreman da živim usamljen. Ja sam nezreo, i nespreman da živim.
Sve mi je jasno, sad su slike kristali, ko mi je prijatelj i ko mi to nikad bio nije. Tuče me iza oka, muči me i steže me, u meni ljubavi još ima, ali kome se to jebe za mene - za nas...
Ja sam nezreo, i nespreman da živim usamljen. Ja sam nezreo, i nespreman da živim.
Ja letim.
Zašto moji roditelji znaju sve? Zašto moji roditelji znaju sve a ništa ne razumeju?
|
|