On ustaje potpuno svestan situacije.
Neko je ubio čoveka usred bela dana, ispred kuće.
Tata-brada je vrteo olovke i izneo mu dnevni red,
ulazi u bušne cipele i izlazi na sneg i led.
Pre jutra, u redu, čekaće šest da potroši svoju bedu.
Ćuti i stenje, hladna su jutra u decembru,
kupuje sve, iznosi nekakve velike kese i džakove,
kupuje sve, ne veruje nikome, al' poštuje moć navike.
I zna da ne može ovako dugo
i zna da nema drugog izlaza
i zna da nije on taj, nije on taj
i zna, a voli ga...
Drži pištolj u ruci, a ne zna šta će s njim,
zna ko je kriv za sve
i to glasno kaže, opametio se, srećan je.
Kući ga čeka topla supa i čiste čarape,
prvo će da se kupa, a posle će hranu da pojede.
On sedi i čuva neku razjebanu zgradu.
Gleda me kao da sam mu baš ja pobio decu.
A ja samo lutam po svom uništenom gradu
besan sam isto kao i on, al' nije to isti bes.
Neko me zove,
neko me traži,
nekome trebam
a ne vidim ga.
Spokojno spavaj,
ja drhtim na straži,
slobodno ručaj,
ja sam smrtni slučaj.
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
