Blediš, čekaš, slike su brze, tvoj maleni ekran sve njih ne može da primi. Najduži je poslednji sat.
Nervozno se trzaš, lomiš prste i bilo bi ti lakše sve da znaš da neće biti. Al' možda se i dogodi...
Tvoj poraz nije ogroman, a povratak je realan, precrtavao ili ne sve svoje zakletve i slike. Najduži je poslednji sat.
Putevi su predugi, seku se i srešcemo se, nasmeši se, pokloni se i reci da se kaješ. A možda se ne dogodi...
Ja nisam bitan lik u tvojoj ver(e)ničkoj priči i ko je koga stvorio i ko na koga liči... Najduži je poslednji sat.
Svi mi ovde nekog čekamo da nam kaže koga čekamo. Pa možda taj i pogodi...
I uzalud čekaš, tvoj prevoz neće doći. On je odavno bio ovde, mi se rodili nismo. Bio, video, pobegao.
I svima je jasno - put završava jamom, duboko u nju tonemo, al' smrdimo do neba. Ni on neće da nas izvadi...
Ja ne mogu da pobegnem od tebe...
|
|