Danas je praznik, divan dan, svi ljudi šetaju po ulici. Ti sediš sam i razmišljaš, al' nemaš snage to da uradiš. Pogledaj me, ja sam jedini kome veruješ, to znam. Ja mrzim kada ćutiš, pokušaj bar da mi objasniš.
Ne želim da ti pričam sve što znam, jer znam da odlazim, ja idem da se pomolim, da probam da zaboravim. Ti, ako hoceš, pođi sa mnom, ja te neću čekati. Još malo vremena je ostalo, odluči se, ja idem...
ka zelenoj obali...
Kad god zažmurim vidim ogradu što deli nas i njih. Ja nisam bio, ali verujem šta drugi pričaju.
Čim noć se spusti, kupim stvari, ustajem i odlazim. Ti sediš, ćutiš kao mrak, jer ne možeš da odlučiš.
|
|