Nedelja.
Ne jedem, ne pijem,
smrdim, trulim, raspadam se,
dišem,
dakle - živ sam.
Javio se đavo da ne dolazi po svoje,
šalje glumca amatera koji upravo mi ulazi u stan
(da se setim da postoji).
- Zdravo -
- Dobar dan -
gornjom polovinom tela
ja ga pozdravljam,
ali se ne sećam odakle ga se sećam
(ima vremena).
Moj prijatelj,
ljubomorni pas po zanimanju
mi drži kraći kurs o pristojnom ponašanju.
Sedim na krevetu,
ćutim i vrebam,
lovim davno pobegle rečenice
po vazduhu i čekam.
Čekam odjavnu špicu sa grčem na licu,
u nadi da smo konacno
isplatili račune jedan drugome.
Zdrobio sam flašicu od lekova
i pojeo je kašikom u slast, za predjelo,
za ručak imam sebe,
za večeru šta ostane od ručka.
I sad čekam radni učinak.
Onaj ko preživi pričaće mi
šta se stvarno desilo u nedelju.
Doći ce dan
kad ću prestati da brinem
zašto bolnice su pune finog sveta...
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
