Vrebam ko smuk iznad grotla.
Nečujno provodim sate.
Crveni rez ispod oka,
sve glupe rane se pamte.
Miluje svetlost sa neba,
miholjsko cedi se leto.
Ukraden plen s dna dubine,
kida ga mršavo pseto.
Sećanja naviru sama,
Brzo, ko zečevi beli...
Stoji na kaljavom drumu,
bori se s jačim od sebe.
U mestu hoda mašina.
Smeje se klizava glina.
Mesec mu sija na muku,
Čeka na red, pa nek traje.
Sipam mu duvan u ruku,
produžen život klima,
odlazim dalje...
Sećanja naviru sama,
brzo, ko zečevi beli...
Stižemo. Teret se spušta.
Vesela kapija žuta.
... I sitan kamen pod gumama krza...
... I lišce kreće da šušti.
Zastajem, leđa me bole.
Izuvam bokal pun vode.
Svaki put isti ritual.
Igra završava ovde...
...gde sećanja naviru sama,
brzo, ko zečevi beli...
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
