Šta da ti kažem, stara moja? Ni sama ne znam da l’ sam u pravu. Iz celog ovog brodoloma moram da izvučem živu glavu.
Teško je, to znaš bolje od mene, i ti si bila na mukama mojim. Na kraju si se, eto, pomirila, a ja se mrtve ljubavi bojim!
Eto, ne mogu, a da ne zasuzim. Hoćeš li, možda, još neko piće? Ja više nisam mogla da gledam svog čoveka kao strano biće.
Teško je, to znaš bolje od mene, i ti si bila na mukama mojim. Na kraju si se, eto, pomirila, a ja se mrtve ljubavi bojim!
Sada ću dugo da budem sama, al’, veruj, bilo je krajnje vreme da sve pokušamo ispočetka, i da razbijemo sve dileme.
Eto, ne mogu, a da ne zasuzim. Hoćeš li, možda, još neko piće? Ja više nisam mogla da gledam svog čoveka kao strano biće.
(Gabor Lenđel – Marin Bor)
|
|