Priznaj mi da me voliš, kad imaš snage da me moliš da zaboravim da si moj.
Priznaj mi, bar, da je mila i da je ono što sam bila kad sve poklanjaš njoj.
Sad ostavi meni našu bol i laži. Sad plači za nas na krilu mom, jer ja mogu da čuvam naše sne i draži, a ti, ti živi lepše sa njom!
Priznaj mi, bar, da je mlada, kad život moj u bezdan pada, kad sve moje poklanjaš njoj.
Sad ostavi meni našu bol i laži. Sad plači za nas na krilu mom, jer ja mogu da čuvam naše sne i draži, a ti, ti živi lepše sa njom!
Priznaj mi sad!
(A. Ilić – Z. Skerl – Z. Hadžimanov) PGP RTB S 52775, 1978.
|
|