Večeras slušam našu ploču, mada nisi sa mnom ti. 222805, telefon stalno, stalno zauzet!
Ponovo slušam stare pesme, mada ih više s tobom ne delim. 222805, telefon tvoj ne zna koliko te želim!
Za samo jednu tvoju reč, ja zovem hiljadu puta, i već sam sama na sebe ja ljuta!
I slušam opet one reči, koje smo nekad napamet znali. 222805, telefon prazno zvoni u tami.
Ja moram da ti čujem glas, zato te zovem hiljadu puta, i već sam sama na sebe ja ljuta!
Večeras volim našu ploču, kao da tebe milujem tim. 222805, telefon tov stalno uzalud zvoni!
(S. Ilić – Z. Hadžimanov) PGP RTB S 52704, 1976
|
|