U hodniku dugom, vrata do vrata U svakoj sobi, regal do regala Danima nema oca, majke, prijatelja Šta li sanjaju, šta li im je život dao
Možda baš iza moga zida Ove tamne i hladne noći Luda misao majku kida A ja ne znam i ne mogu joj pomoći
O gdje su dani ljubavi i sloge Kada nam je ista bila bol Kada se nije imalo kuda Već u isti krevet i za isti stol
Sada nam drugi visoku kiriju daju Nikad više nismo sami mi, ostavljeni psima A naše stare stvari napolju propadaju I naša sreća vene zajedno sa njima
O gdje su dani ljubavi i sloge Kada nam je ista bila bol Kada se nije imalo kuda Već u isti krevet i za isti stol
|
|