Radnici Beograda i Borova Peške su krenuli u skupštinu U svoju rodnu kuću Da o svemu kažu istinu Gorku, žestoku i vruću Radnici, prevareni radnici Oni su razbili prsten laži Da su gospodari života i stvari Oni su shvatili ko ih tlači I da nikad nisu bili samoupravljači Radnici, prevareni radnici Moj san, moj san je Da živim u Beogradu ili Borovu Pre nego što se izgubim U ovom prljavom korovu Moj san, moj san je Da umrem u Beogradu ili Borovu Pre nego što me uguše U ovom prijavom korovu Oni su pevali Druže Tito da ti je ustati Pa da vidiš kako narod pati Oni su vikali Dole birokratija, dole buržoazija O, taj refren dalekih godina
Radnici, prevareni radnici...
|
|