Voz pospani voz za Harkov, Gomelj, Lenjingrad Znam kako je nocas dalek Beograd Nece moci nikada olovka ni hartija ni svi ruski postari nemogu ti odneti pismo koje pisem ja marka s likom Lenjina i u pismu jedina tuga sto me razbija.
Nije votka rakija mada nocas udara Tuga mi je velika velika ko Rusija Ja nemogu poslati ljubav jer se nesalje nit sam mogo poneti s sobom tvoje poljupce
Voz u vozu izguzvana lica putnika Ti si tamo negde iza onih planina Dal si mozda zaspala il si budna kao ja dal te muce nemiri il te nista nemuci Kada budes citala pismo koje pisem ja tajna bice skrivena iza ovih redova.
|
|