Kada me pogledaš, tim svojim očima, K’o da me nežnosti oblak obavija, Ne bih, al’ drhtaj se iz grudi otima, Da li je moguća ljubav bez dodira
I samo pomisli, kako bi goreli, Nebo I oblaci, da smo se voleli, Kakvi bi lomovi zemlju potresali, Da smo se ranije nas dvoje pronašli
A dotle, nemoj, previše boli, Već te I sada toliko volim, Ma kako da si rođen za mene, Nije trenutak, I nije nam vreme
Nemoj da suza ti zenice zamagli, Kada se budemo zauvek rastali, Pogledaj nekada gore ka zvezdama, Jer sve se zapravo tamo I dešava
Hoću da verujem da nas tek čekaju Dani I godine, tamo u beskraju, Ništa u kosmosu ne biva slučajno, Molim te, traži me, dugo I uporno
A dotle….
Vreme stalno nas vuče, Svakog na svoju stranu, Al’ ja uvek nađem trenutak za nas, I tad, dok mislim na tebe, Mogla bih zauvek tako, Da bežim od sveta, I čekam, Pravi čas
|
|