As the midnight hour awaits The sound of silence is pounding my soul The last vestige of hope is behind those walls The eternal ice! The labyrinth has broken once again Thy has fallen by my hands Havenly light in the distance the time is now Break free!
Odlazim negde gde vreme je stalo Hoću put, hoću svetlost!
Hoću izlaz iz ove tame Svega ovog dosta mi je Lavirinta, bola, drame Uzalud čekam, još uvek tražim Uporno zovem niko me ne čuje Prošlost je svuda, ona goni Kuda nas zove, kuda vodi Ovaj život bez mnogo reči?
Ponoć izvire Noćas teši me duša sna Duša koja gradi hram Mog svetla koje je došlo do dna
In this hour of darkness I come forth with urge For truth and castellation Mystic long forgotten tongue speaks within me Exaudi domine vocem meam! To this prayer I succumb The candles are burning colder now Through malice and darkness I see Lux intenebris lucet Lux veritatis
Kada grešnici spoznaju strah Zidovi bola postaće prah
Razapet na sopstvene laži Zaslepljena uz prazna obećanja Grešna duša izlaz uvek traži Kratkom molitvom pomilovanja Kruna trnja sada me probada Niko me ne čuje Ona steže, sve nas veže Kuda seže Ovaj život bez mnogo svetla?
Ponoć izvire Noćas teši me duša sna Duša koja gradi hram Mog svetla koje je došlo do dna
Razbijam led ovih zidina Ostavljam večni trag Uskoro biće slobodan Davno uhvaćen zrak.
|
|