Ponikli smo sa istog ognjišta, krvlju prolivali , ista bojišta , još kao klinci klošarili po kraju , otimali ono što nisu hteli da nam daju U svet kriminala , otvoriše se dvori Rođeni gluvi mi odrasli ko zveri Ja šest ona deset uzo jedno drugo Te nedeljne dane sada dozivam sa tugom Naš život je strašno beneficiran , akcijom iniciran Krvlju inficiran , pohlepa leži u svima nama kao bomba na potez Hoću sve i odmah I ma koliko uzela a nije bilo spasa Za nju su mala i nebeska prostranstva Opominjaše je , ali ne vredi Nije umela ona da kontroliše apetit I rekoh joj: Takvi kao ti ginu Pazi na svinje dok hodaš kroz brloge I jednom kada lutko zgaziš na minu Ne pitaj ko ti je odneo noge.
[ref.] Gde je kamera gde je rasveta Za princezu s asfalta Gde je, gde je kamera gde je rasveta Za moju sestru s asfalta.
Ona je odmetnik ,sa poternice lik Ne beži ona od nje drugi se kriju Oružjem barata kao perom lirik Rafalima piše svoju poeziju U pokretu je uvek , ne raspakuje kofere U vođenju poslova njeno mišljenje je presudno Zaustavlja se samo da pokupi stopere I odveze ih na tamnu stranu svesrdno Burice uspeha je nose Preživela je sušu , zao svet tera ljude Da greše dušu , sada zna da je kasno da se menja Srce je puklo mnogo puta više nema strpljenja Bog je rešio da spoji sretnike Dovo ih pred sud za maloletnike Kada sam izlazio na uslovnu slobodu čekala me je i startovala hondu Suviše brzo napred dodala je gas Bez stajanja Bože spasi nas Ali nije teško živeti sa nogom u grobu Mračan um najteže živi sam sa sobom.
[ref.] Gde je kamera gde je rasveta Za princezu sa asfalta Gde je, gde je kamera gde je rasveta Za moju sestru s asfalta.
Tog jutra je primetila iskusan pogled Jednog prolaznika a kroz optički nišan Strelac je proživeo svaki njen pokret I odlučio da ne čeka više Kao da je znala sve druge, pokidala krst To je bilo samo jedno ledeno oko Na skrivenoj figuri pokrenuo se prst Pala je na pločnik a bila je visoko Pronašo sam gada i znam šta ću Samo jedna je cena za sestre i za braću Oprosti , nisam znao šta se sprema Ništa nisi rekla sad te nema Rukavice škripe dok zatežem žicu oko vrata Ledeni osmeh na mom licu kaže da je kraj Ti nakazo ne ideš u raj , nosim tvoju dušu u pakao Za poslednje zbogom položio sam ruže Blatom pokriven grob pamti moju težinu Moje stope neka joj utehu pruže Da nije sama i ne ide sama u prašinu.
[ref.] Gde je kamera gde je rasveta Za princezu s asfalta Gde je, gde je kamera gde je rasveta Za moju sestru s asfalta. Gde je kamera gde je rasveta Za princezu s asfalta Gde je, gde je kamera gde je rasveta Za moju sestru s asfalta. Gde je kamera gde je rasveta Za princezu s asfalta Gde je, gde je kamera gde je rasveta Za moju sestru s asfalta. Eo brate konačno kraj ali još nisam siguran
|
|